Nema mnogo vremena...

Nije ostalo još mnogo, promeni boju kose, idi pecaj, lezi ispod drveta i slušaj lišće, napravi onaj kolač i pojedi ga celog, ne javljaj se na telefon jer moraš - ne moraš, pozovi jer želiš, kaži: „želim da te upoznam“, „lepo ti stoji“, „kako lepo pevaš“, „izvini ne znam šta mi je bilo“, "nema dana da ne mislim na tebe", zapali sveću ako dugo nisi, zadigni haljinu i gazi po plićaku reke, skrati mu bradu, gledaj oblake na šta ti liče, pusti tuš i pevaj dok ne nestane vruća voda, udiši sumrak leta i oštri miris jeseni koja se dovlači, isplači se,obuci najlepši veš, pusti omiljenu pesmu deset puta za redom, napiši: „ručak je bio divan“, „naš sin ima tvoj osmeh“, „još mislim na sinoć“, gledaj se u ogledalu, posvadjaj se i reci sve, šapući, nije ostalo još mnogo. Koliko god - nije mnogo. 

I pusti... pusti gluposti da se rasipaju okolo kao klikeri, pusti iz ruku tudja obećanja, pusti da iz džepova ispadaju velike reči koje si spremio i ne obaziri se da ih vratiš. Pusti da deca dobiju lošu ocenu jer jedino tako će za sledeću učiti bez pritiska, puštaj glas i kad je otvoren prozor, pusti prašinu da padne pa tek onda je briši. Puštaj maštu da ti kaže šta dalje i pusti druge da završe rečenicu sa kojom se ne slažeš. Puštaj muziku svaki dan i korak svako popodne. Pusti zlobu da prodje kao da je nisi ni video. Puštaj da odumiru stare zablude i neprijateljstva. Puštaj da boli i da ne piješ lek protiv bola jer sve mora da prestane kada pustiš. Puštaj radost da udje kad zakuca, puštaj uspomene da dolaze i odlaze u vreme i nevreme jer već su punoletne i znaju valjda šta rade. Što više puštaš - tereta je manje a mesta i vazduha više.Jer ne postoji veći obarač imuniteta od tuge. U želji da se podigne kupuju se razna zrnca kinoe i čije, cede limuni, jedu avokada, narandze, rendaju djumbiri, piju omega 3, magnezijum hloridi i razna cedjenja ulja, ispijaju čajevi biljaka za koje se zna ili se čulo da su pomogli. No, jedini pouzdani podizač imuniteta su kapi sreće. One koje se nigde ne kupuju i koje su svakome drugačije doze, sastava i jačine. Mora da se naprave, svako svoje. I mora par kapi svaki dan. Onda, kada svakoga dana, kapneš svoju kap sunca u čaj, zasladiš kafu uz poljubac, isčeprkaš mrvu u nekoj knjizi koju si zaboravio na polici, odslušaš pesmu uz koju igraš ili plačeš sasvim sve jedno, kada čisteći ćoškove naidješ na kapljice kojima nije prošao rok a nekada si im se koristeći ih veselio svaki dan - našao si najbolji lek. I baci sve ostalo! Zdravlje ne ulazi na usta, zdravlje ulazi preko srca.

Autor: Miljena Drnar
Fotografije: privatna arhiva Miljena Drndar