O AUTORU


Književnica Miljena Drndar, rođena je 8. decembra 1970. godine u Požarevcu. Završila je Pravni fakultet u Beogradu. Autor je romana:  "Vaga za netačno merenje"(2011), "Dva i dva su pet" (2014.) i "Zašivanje oblaka" (2019) kao i priča, pesama i putopisa koje su objavljeni u zajedničkim zbirkama, na portalima i književnim časopisima. Član je Udruženja književnika Srbije, Udruženja knjževnika Crne Gore i Udruženja novinara Crne Gore. 
Udata je i ima ćerku i sina. Živi i piše u Nemačkoj.




             ROMANI, INTERVJUI I GOSTOVANJA


http://www.srpskenovinecg.com/kultura/kultura/72992-zasivanje-oblaka-673686387583753?fbclid=IwAR14mbd7OsIfEbH9Rht0vD9V0Jm2w_y3nuJdbDuWCzBB0AiCqTuuUb_Eq0s


https://www.poportal.rs/zasivanje-oblaka-novi-roman-miljene-drndar/?fbclid=IwAR2vMtlx1FUIWJneOBdqFliBahSQHRAYGc-AophjUaYInCGm8iI34bt_dqw

ZAŠIVANJE OBLAKA - novi roman
Izdavači: "Štampar Makarije" - Srbija i "Obodsko slovo" - Crna Gora


Fotografija Miljene Minje Drndar.



ZAŠIVANJE OBLAKA - novi roman
Izdavači: "Štampar Makarije" - Srbija i "Obodsko slovo" - Crna Gora

Fotografija Miljene Minje Drndar.



Goran Ćetković : recenzija romana "Zašivanje oblaka"

Зашивање облака“ је наслов који би, осим роману, дивно стајао и збирци песама, помислио сам са свеже одштампаним рукописом који је сада срећно смештен међу овим корицама. А за то је, испоставиће се, постојао и разлог.
Али, од прве сцене бојног поља, нисам мислио више ништа, јер ме је неодољива сила увукла у светове, не туђе, него наше народне, познате проживљеним временом, или вековним памћењем ткива, крви и духа.
Позорницом, коју нам Миљена отвара бојним пољем средњег века, а касније другим сценама како тог тако и времена којем сведочимо, влада свесност сталног напрегнућа у одбрани народа, земље, трајања и права на будућност.
Читаоци ће морати да се помире да се овај роман чита у даху. Као после чаше добре ракије, контрола времена може да попусти, а онда пројављује слаткоћа омамљености и следствене жеље за "још", тако ће се нас и сцене, ликови, догађаји нагонити на поистовећивање, размишљање о животу, љубави, љубомори, изгнанству, прилагођавању, прошлости, савремености и будућности.
Необична композиција романа нам дозвољава да јунаке ове, пре свега љубавне и плeменитим патриотизмом украшене сторије о нама, сагледамо кроз њихове нарације и размишљања, отворене, несакривене. У тој нарацији ликова, која је јасна и интелигентна, без трунке патетике и без омашке откривамо врсна запажања, емпатију, сведочанства, мудрости и поруке. Сви ликови чији пресек добијамо из више углова су изнијансирани, комплексни, јасни и праведни најпре према себи а тиме и према читаоцима.
При том је ауторка храбро загазила у необичну форму у којој радња тече кроз директне исказе - исповести својих јунака, а све то сместила у наша два 600 година удаљена лица . Зато је овај роман хроничар, приповедач и и посматрач. То је поглед, у коме нам се бриљантним литерарним стилом отварају карактери, њихове предвидивости, изопачења, компликовања, отуђења, несхватања, неразумевања, шићарџијства и подвизи.
Попут веште везиље која познаје све тајне чворове, Миљена Дрндар је увезала све то маестралним везом, не спуштајући ритам радње ни једног секунда, држећи читаоца у сталном халапљивом заносу, одводећи на крају све у фокус једне светлоносне тачке на карти планете, сливајући је низ питорескне слапове метохијске лепотице Мируше. Мируше, описане тако дивље, ослобађајуће, моћно и еротско, да изазива чежњу у читаоцу да је одмах посети.
Како сам проходао и замомчио у Метохији, добро ми је позната драма наших сународника на Космету. Свако ко зна какав се перфидни и брутални рат водио тамо против нашег народа, колико је то носило патњи, мука, суздржавања, сакривања, очаја и напослетку сеоба. Бескрајна колона Срба у сеоби која ни у једном времену, царству и поретку није ни престајала, па се ниједна генерација овог народа не може похвалити да је зауставила.
Одливање нашег народа са Светог Косова и Метохије, јесте најтежа рана сваке српске државе, ако их уопште више има. То није само сеоба већ изливање крви рањене Србије у цикличном кругу. Тај круг народа, живота и војски које се на истом простору смењују кроз векове лајтмотив је романа.
Увођењем, у причу, средњовековних бедема на узвисинама Ибра, Миљена је оживела свет у колевци из које смо поникли, том месту где људи живе, воле, рађају се, жању, јашу, пију, моле се, и најзад, бране свој опстанак а затим повезавши га са данашњим добом у коме се одвијају готово исте ствари на истом простору, добијамо једну слику ванвременских не само догађаја него и светова. Сваком читаоцу остаје да сам проникне у дубине повезаности ликова, места и догађаја, а свака повезаност је могућа. То је оно што нам је ауторка оставила на вољу. О томе се дуго после размишља.
Миљена је маестрално описала породицу која се под страшним зулумом и претњом иселила са Космета. Дошавши међу свој народ, ова породица неће дуго имати право да буде прихваћена. "Шиптари", како би их одмах крстила нова средина била је најбруталнија шала или пакост, смишљена за некога ко је управо изашао из невидљивог, а правог рата, никад прекинутог и домогао се безбедног окружења свог народа.
Зато је посвећеност савременом Космету јунака романа општа, колективна и узорна сторија о свесном жртвовању за колектив, а то вредност овог романа чини не само изузетно вредним и храбрим него и ванвременским.
Миљена не пропушта ниједну прилику да својим јунацима дозволи да говоре о томе. То је породица измучена неизвесношћу преживљавања, суровој атмосфери поноћних албанских банди које бруталније од "кју клукс клана" пале имовину, отимају стоку, вребају жене и девојке, прете, пуцају из заседе... све то под моћном заштитом система. Оног система који је чувао "братсво и јединство" и зарад неискрене пароле био спреман да жртвује све нас са Космета.

Ново доба у роману свима нам је познато, али угао из кога се гледа, најпре деце, а касније зрелих људи, јунака овога романа даје нам најразличитије визуре на које можемо расветљавати оно што памтимо и видимо. Од догађаја из осамдесетих година двадесетог века па све до прве деценије двадесет и првог века.

Ово је роман о високим вредностима, о храбрости, оданости, лепоти и љубави - као највиших.
Он обилује лириком и поезијом, која је необична, смислена и природна као поток, брз, питак и резак који дочарава атмосферу. Та поезија је оригинална, бистра и једноставно људска.
Био сам дужан да одам захвалност ауторки на разумевању наших стварних болова и душевних драми. Многи ће јој бити захвални на овој коцкици истине, у мозаику који сви морамо састављати, јер неће имати ко после нас. "За далеко неко поколење".
Чиним то у име свих који ће препознати своју породицу и себе у јасно изнијансираним ликовима даље и блиске прошлости.

Миљена је кроз своје ликове показала моделе живљења на путу ка витештву, оном свевремснком. Оном, за који знамо да постоји али смо му можда заборавили пут.
Јунакињама Милени и Вишњи је дала ореол Косовке девојке, спремне на жртву и смрт. Косовка - тако ретко описивани идеал мушкараца кроз векове.
После дуго времена, најзад је оживљена у нашој књижевности на један сасвим посебан начин.
Овај роман је нада да ће се литература вратити зналцима писане речи.
Овај роман је видар, који нама који сумњамо у своје лудило говори да то нисмо. А ако и јесмо – нисмо у њему усамљени.

Подсетивши нас на проживљену славу, овај роман ће нам дати наду да се може и кад се не може и да ће бити "...што бити не може".

Овај Миљенин кондир ће вас укрепити у томе и зашити облаке над вама.

Горан Ћетковић,
председник Удружења новинарa Црне Горе

Fotografija Miljene Minje Drndar.







* Evo i Podgorice! Intervju u emisiji Kulturna scena.
(Intervju vodila Ljubica Gojkovic)




* Emisija Amfiteatar, RT Budva - kratak intervju i snimak  sa knjizevne veceri u  Narodnoj biblioteci u Budvi


* RT Budva i emisija Amfiteatar,  propratili su gostovanje u biblioteci u Budvi, i napravili kratak intervju:



  • Gostovanje u emisiji " Portret umetnika" - Januar 2015.





  • Intervju nakon gostovanja na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

                              Kragujevac

             


  • RTV Kragujevac - intervju

KG intervju




  • Intervju Miljena Minja Drndar 

Intervju




  • Prikaz romana "Dva i dva su pet" iz pera Milice Jeftimijevič Lilić

Prikaz romana



  • Odlomak romana " Dva i dva su pet"




  • Intervju u emisiji Kulturni magazin - Januar 2012. godine




  • Intervju u emisiji Kulturni magazin - Drugi deo




  • "Dva i dva su pet" - na sajmu knjiga

Sajam knjiga



  • Odlomak romana "Dva i dva su pet"




  • Boom 93

Sajam boom 93



  • Sa promocije u Požarevcu



  • Prikaz romana " Vaga za netačno merenje" iz pera Milice Jeftimijevič Lilić

Vaga iz pera




  • Gostovanje u Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju

becej




  • Intervju u listu Danas 

kraj






Нема коментара:

Постави коментар