уторак, 22. јануар 2019.

Idi!

Idi, idi od onih koji se plaše zagrljaja, susreta i rastanaka, koji se plaše svojih i tudjih grešaka i bez snage su da ih isprave, od onih koji se plaše gostiju, troškova i rada, koji stežu lepe reči, koji te lažu a verovao si im. Idi od onih koji se plaše puteva, koji nemaju vremena i ne drže obećanja, od onih koji se nikada ne smeju i nikada ne plaču, nikada ne piju, nikada ne viču i uglavnom nikada ne žive. Idi, od muškaraca što se plaše žene, od onih što ne poštuju roditelje, što ćute pred šefom a urlaju na decu, što se cenjkaju na pijaci i onih koji sve znaju. Idi, kada čuješ rečenicu „znam, rekao mi čovek “, idi kada ne čuješ „izvini“, kada te ne slušaju ili ti rečenicu prekinu na pola. Idi, i onda kada te boli duša, jer te neće boleti glava. Idi od šićardžija, veštih račundžija, koji su u stanju da ti ustupe i pruže naizgled mnoge velike stvari, a zarad toga te odvoje od svega što voliš. Tih velikih stvari se ne plaše da daju, nude ih i predstavljaju tebi bitnim jer ti njima oduzimaju one samo tvoje, i naizgled male - kojih se plaše. Mogu se prepoznati po tome što na letimičan pogled izgledaju dobri i trpeljivi. Po tome što te, misleći na sebe, ubede da najviše misle na tebe. Kada se okrene krug i njihovi "ustupci" dodju tebi na naplatu obično je kasno, cena se ispostavi previsoka a sve što si voleo daleko. Trojanski konj ti je u dvorištu, a sve tvoje ti nedostaje da boli.
Idi sa dosadnih skupova, od stolova gde pričaju o onima koji nisu prisutni, idi od sveznalica koje nisu sredile sopstveni život i neznalica koje hoće da srede tvoj. Idi od lenština koje ti pričaju o radu, od radoholičara koji ti nabijaju krivicu, idi od ultimatuma maldosti, lepote i sreće.
Idi i ne okreći se sine!
Autor: Miljena  Drndar
Fotografija. Miljena  Drndar - privatna arhiva. 

понедељак, 21. јануар 2019.

Nema mnogo vremena...

I pusti... pusti gluposti da se rasipaju okolo kao klikeri, pusti iz ruku tudja obećanja
, pusti da iz džepova ispadaju velike reči koje si spremio i ne obaziri se da ih vratiš. Pusti da deca dobiju lošu ocenu jer jedino tako će za sledeću učiti bez pritiska, puštaj glas i kad je otvoren prozor, pusti prašinu da padne pa tek onda je briši. Puštaj maštu da ti kaže šta dalje i pusti druge da završe rečenicu sa kojom se ne slažeš. Puštaj muziku svaki dan i korak svako popodne. Pusti zlobu da prodje kao da je nisi ni video. Puštaj da odumiru stare zablude i neprijateljstva. Puštaj da boli i da ne piješ lek protiv bola jer sve mora da prestane kada pustiš. Puštaj radost da udje kad zakuca, puštaj uspomene da dolaze i odlaze u vreme i nevreme jer već su punoletne i znaju valjda šta rade. Što više puštaš - tereta je manje a mesta i vazduha više.Jer ne postoji veći obarač imuniteta od tuge. U želji da se podigne kupuju se razna zrnca kinoe i čije, cede limuni, jedu avokada, narandze, rendaju djumbiri, piju omega 3, magnezijum hloridi i razna cedjenja ulja, ispijaju čajevi biljaka za koje se zna ili se čulo da su pomogli. No, jedini pouzdani podizač imuniteta su kapi sreće. One koje se nigde ne kupuju i koje su svakome drugačije doze, sastava i jačine. Mora da se naprave, svako svoje. I mora par kapi svaki dan. Onda, kada svakoga dana, kapneš svoju kap sunca u čaj, zasladiš kafu uz poljubac, isčeprkaš mrvu u nekoj knjizi koju si zaboravio na polici, odslušaš pesmu uz koju igraš ili plačeš sasvim sve jedno, kada čisteći ćoškove naidješ na kapljice kojima nije prošao rok a nekada si im se koristeći ih veselio svaki dan - našao si najbolji lek. I baci sve ostalo! Zdravlje ne ulazi na usta, zdravlje ulazi preko srca.

Autor: Miljena Drnar

Fotografije: privatna arhiva Miljena Drndar