Dovoljna je hrabrost

Što se mene lično tiče, da bi muškarac bio voljen i poštovan, dovoljna mu je samo jedna jedina osobina, a to je da bude - hrabar. Hrabar da pojede strah od toga da nije uvek u pravu, da ume, zna i iskaže nežnost na neobične načine, da je ponekad hrabar da bude šarmantno slab i da ga ne zanima mišljenje nebitnih ljudi. Zapavo ni mišljenje  bitnih ljudi. Da nosi kese iz prodavnice, gajbe i cveće,. Da se ne izdire "hrabro"  na ženu. Hrabro je i reći sinu: "A da ipak poslušaš trenera a ne mene, jer on bolje zna. A ja sam tu, gledam te dok igraš".  Da hrabro podstiče ženu da bude lepa. Hrabrost je zadržati stare prijatelje. Hrabrost je reći : "Nismo izgubili Kosovo". Hrabro je zadržati svoje hobije i naučiti one oko sebe da ih zavole. Hrabrost je raditi dva posla. Hrabrost je ne učlanjivati se u stranke. Hraborst je reći: "nema" - kada nema. Hrabrost je reći : "ma evo, potrošite, zaradiću". Hrabrost je držati obećanja. Hrabrost je reći : "rodila si mi najlepšu decu". Hrabrost je kada padne umoran i kaže: "ne mogu više". Hrabrost je kada kaže: "vozi ti!" Hrabrost je kada kaže: "ti to bolje znaš". Hrabrost je kada se ne svadja sa majkom ma šta da mu je žena o njoj rekla. Hrabrost je kada se ne svadja sa ženom ma šta mu majka o njoj rekla. Hrabrost je kada ih obe voli a one nek rešavaju problem. Hrabrost je kada su moji neprijatelji i njegovi neprijatelji. Hrabrost je kada prekine sagovornika u pola rečenice ako ovaj hoće da ispriča trač. Hrabrost je kada ga tvoj uspeh raduje a ne ugrožava. Hrabrost je kada ne prica laži. Hrabrost je, da kada treba, sebe prepolovi , a da i tako prepolovljen ostane sasvim ceo.

Miljena Minja Drndar

Odjavljujem se! Zbogom svima!

Sećate li se filma "Smrt gospodina Goluže"? Gospodin Goluža, mali bankarski činovnik, uvek stegnut u trošenju, ponizan pred direktorom i većima od sebe, bez ljubavi i prijatelja, odlazi prvi put na more. To se dogadja u jesen, jer je van sezone, time naravno najjeftinije. Usput opljačkan, primoran je da odsedne u hotelu u jednom malom mestu, u kome vlada atmosfera intrige, zlobe i tračarenja. Neki bi rekli "kao i u svakom drugom malom mestu", a ja bih dodala " i velikom".
Elem, sticajem okolnosti, da bi objasnio svoj boravak tu, on nespretno izjavljuje da je baš to, njihovo mesto odabrao da se u njemu ubije. Situacija se dramatično menja! Prema Gospodinu Goluži svi postaju predusretljivi i fini kako bi mu ulepšali poslednje dane!  Oko njega sve počinje da se vrti!  On postaje centar pažnje,  centar dogadjanja, svi o njemu pričaju. Dobivši na znacaju raste mu ego i on  zove direktora da istrese svu mržnju koju je skrivao iza poniznosti, sa sve priznanjem da mu je tajno pljuvao u kafu. Medjutim, Gospodinu Goluži se sada više ne umire i ne ubija!! Sada, u ovim promenjenim okolnostima njemu je je odjednom drugačije. Njemu život najzad postaje lep! Ljudi su oko njega, razgovaraju, dive mu se, neki ga mole da to ne čini... Zaljubljuje se!
Ali, neće moči... Čaršija od njega traži samoubistvo! Jer, ne bi oni oko njega ni bili da to nije obećao. Da nije tog čina - nebi bilo ni pažnje. Nema ni levo ni desno nego pravo na most i da skočiš u reku kad si obećao.... E. to je trenutak kada te stisnu sopstvene laži a to u trenutku kad ti se najmanje hoće. Trenutak kad te stisnu ljudi sa kojima nemaš nikakve veze ali stoje i ćekaju. I pevaju ti u horu oproštajnu pesmu. Trenutak za skok. Ode Goluaža naglavačke u Neretvu!
Gledam odlaske sa fejsa, raznih Gospodina i Gospodja Goluža, odlaze sa fejsa ove društvene mreže zbog koje će biti i desetog kruga pakla. Malo malo pa neko preti kako će da skoči sa tastarure i završi u mraku društvene smrti odjavom. Pritisnuće dugme - "ugasi nalog" ili bar "odjavi se privremeno". Taman spektakularno krenu odavde, odlaze, neće da se vraćaju, društveno se samoubijaju takoreći, a ono narod koji im se nije javljao mesecima počne da moli da se vrate, te nemoj, te pitaju zašto, kako, i što baš sad, ko ih je to naljutio i šta im je odjednom, nedostjaće, i tako to...Pljušte lajkovi, odgovara na pitanja a tek po neki ih orabruju da to i učine, znajući da od toga nema ništa. Otišli bi, ali kako kad su sad baš tim odlaskom upali u fokus koji im je toliko nedostajao? Kako baš sada kada baš sada vide koliko su voljeni i koliko im se ljudi raduje što su tu?
No, sreća pa ovde nema mosta ni Neretve da moraju da skaču.  Danas se klikom na dugme ubiju - sutra se klikom na dugme vrate i svi srećni. Može i više puta.
E, moj Živko Nikoliću, legendo režiserska!
Fotografija iz filma "Smrt gospodina Goluže" - (Savina Geršak)